Kopaonik
Aktivnosti i lokalne aktrakcije Kopaonika
Veliki izbor aktivnosti i lokacija koje treba posetiti garantuju aktivan i ispunjen odmor.
Na Kopaoniku se organizuju pešački izleti (do izvora Metođe i Semeteškog jezera), izleti planinskim biciklom, škole košarke, tenisa, jahanja. Tu su i raznovrsni programi za decu, programi za mršavljenje i sticanje kondicije, a brojni sportski tereni idealni su za pripreme sprotskih ekipa. Zbog velike razuđenosti reljefa Kopaonik pruža idealne uslove za paraglajding. U neposrednoj blizini Kopaonika nalaze se banje Jošanička, Lukovska, Kuršumlijska (u samom podnožju), odnosno nešto udaljenije su Vrnjačka, Mataruška i Sijarinska banja, sa bogatim termalnim izvorima. U podnožju kopaoničkog masiva nalaze se crkve i manastiri (Gradac, Pavlica, Studenica, Žiča, Sopoćani), zadužbine srpskih vladara.
Skijanje
Kopaonik raspolaže sa preko 50 kilometra uređenih alpskih staza od čega su 3 FIS staze za slalom i veleslalom. Staze opslužuje sistem od 24 žičare ukupnog kapciteta 30 000 skijaša na čas što ga svrstava u red najvećih ski centar u ovom delu Evrope.
Paraglajding
Atraktivne lokacije na Kopaoniku omogućavaju obuku na paraglajderima uz pomoć iskusnih instruktora paraglajding kluba ,,Golija”. Najveći broj startova beleži se na Pančićevom vrhu, Krstu, Gobelji, Kokorovcu.
Planinarenje
Velika površina sa bogatom florom i faunom, dosta izvora, potoka i rečica, stenovitih kao i pristupačnih vrhova skrivenih u prostranim četinarskim šumama sa bezbroj staza za kraće i duže pešačenje (planinarenje) čine Kopaonik idealnim mestom za aktivan odmor.
Manastiri
Svetilište iz III veka Veliko Metođe nalazi se blizu vikend naselja i ski centra, a podnožje Kopaonika krase srednjevekovnih manastiri i svetilišta kao što su Žiča, Studenica, Sopoćani, Đurđevi stupovi, Gradac, Pavlica, Končul…
Banje
Pored Jošaničke banje koja je poznata i po tome što ima najtoplije izvore u našoj zemlji, čija temerpatura je oko 78°C, tu je prelepa Kuršumlijska banja, i nešto manje poznata Lukovska banja. Nešto dalje, ali opet u regionu ove planine su i čuvene banje: Vrnjačka i Mataruška banja.
Rezervati prirode
Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.